LOLA INSTITUT d.o.o. je istraživačko-razvojni institut u 100% vlasništvu Republike Srbije akreditovan od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Institut je osnovan 1985. godine, integracijom Instituta za alatne mašine i alate (IAMA) i Instituta za nove tehnologije fabrike Ivo Lola Ribar (ILR) koji je proizvodio mašine alatke, robote, procesnu, metaluršku i drugu opremu.

Danas je samostalni istraživačko razvojni institut, a glavne delatnosti rada su mašine alatke, robotika, upravljački sistemi, oprema za trening pilota i simulaciju leta, oprema za reciklažu komunalnog otpada i oprema za male hidroelektrane.

Robotika

Sekcija za robotiku Lola instituta..

Računarska vizija (CV) omogućava robotima da obrađuju vizuelne podatke iz radnog okruženja kako bi doneli “inteligentne” odluke. Robotski sistemi opremljeni vizijom mogu da prepoznaju, klasifikuju i precizno manipulišu objektima u realnom vremenu. Ova tehnologija omogućava industrijskim robotima da prepoznaju objekte manipulacije u pick-and-place aplikacijama, prilagode se promenama u prostoru, kao i kolaborativnom radu čovek-robot, obavljaju složene zadatke poput kontrole kvaliteta, autonomne navigacije, itd.

U LOLA INSTITUT-u se vrše istraživanja na temu integracije računarske vizije u robotske sisteme primenom algoritama klasifikacije i detekcije u cilju autonomnog upravljanja industrijskim robotima u realnim uslovima. Ključne komponente Sistema su:

Senzori za akviziciju podataka: Primarna oprema su kamere (za boju i dubinu) i LiDAR senzori, koji laserskim skeniranjem kreiraju precizne mape prostora.
Konvolucione neuronske mreže (CNN)

PRIMENA U INDUSTRIJSKOJ ROBOTICI

Pick-and-Place operacije: Robot identifikuje nasumično postavljene objekte i precizno ih sortira ili pakuje.
Kontrola kvaliteta i inspekcija pri održavanju: Automatizovana inspekcija proizvoda gde se otkrivaju oštećenja ili odstupanja od standarda.
Kolaboracija čoveka i robota: Vizija omogućava robotu da prati pokrete ljudi i uspori ili stane ukoliko detektuje opasnost, čime se obezbeđuje siguran zajednički rad.

- Obrada robotima predstavlјa alternativni pravac u konvencionalnoj obradi materijala rezanjem, kao i u nekonvencionalnoj obradi vodenim mlazom, laserom ili plazmom.

- Umesto numerički upravlјanih mašina alatki sa tri, četiri ili pet osa, za obradu se koriste roboti sa pet ili šest stepeni slobode (osa).

- Roboti za obradu su drastično jefitiniji od četvoroosnih i petoosnih mašina alatki (30 do 60% cene mašine).

- Upravlјački sistem je otvorene arhitekture, baziran na personalnom računaru i linuks operativnom sistemu.

- Programiranje se vrši u G kodu, slično kao kod numerički upravlјanih mašina alatki.

- Delovi koji se obrađuju robotima su srednje i niže klase tačnosti i uglavnom su od mekših materijala – drveta, polimera, aluminijuma.

- Fleksibilnost robotskih ćelija za obradu je na visokom nivou - lako i brzo se prilagođavaju novim proizvodnim zahtevima.

- Veličina radnog prostora robota omogućava obradu u jednom stezanju. Delovi mogu biti složene geometrije i velikih gabarita.

- Roboti se uspešno koriste za operacije završne obrade, kao što su čišćenje odlivaka, obaranje ivica i poliranje.

- Primenjuju se kod brze izrade prototipova u polimerima i drvetu.

Strana 1 od 2

Start
Prethodna

Sledeća
Kraj

Robotika

Računarska vizija (Computer Vision) u robotici

Obrada robotima

Sektori